Први је професор који је ђачки хор одвео да присуствује и пева на литургији што је забележено и у Патријаршији за време патријарха Павла.
Поред редовног педагошко – уметничког рада у оквиру школе, такмичења, радионица, уметничких програма где је добијала велики број признања и награда за свој педагошко – уметнички рад организовала је и велики број хуманитарних концерата и програма на дечијим одељењима клиника за онкологију, очне клинике, ортопедије на Бањици, клиника за церебралну парализу као и волонтерски рад у дому за децу без родитељског старања „Моше Пијаде“.
Због бројних успеха и признања за свој рад изабрана је за председника Удружења музичких и балетских педагога Београда и Србије у периоду од 1997 до 2001. Године 2012. постаје секретар Музичке омладине Београда и Србије на чијем месту остaје до 2014. године. У исто време започиње и свој уметнички и педагошки рад на очувању српске и балканске нематеријалне културне баштине. Наcионалну песму, игру, писану реч као и многе заборављене обичаје отргла је од заборава и пронела широм света (Шпанија, Француска, Белгија, Италија, Румунија, Бугарска, Грчка, Украјина, Македонија, Америка, Бразил, Пољска). У свом дугогодишем раду настојала је да српско и балканско нематеријално културно благо на најлепши начин приближи младим људима те је до дана данас увек предност у свом раду давала младима и њиховом образовању, уметничком узрастању.
Коаутор је уџбеника за музичку културу у Србији и Републици Српској чије се издањебројних научних радова на теме „Школски програми“, „Неговање традиције у раду са децом“, „Неговање култа Светог Саве у школама“, „Са срцем у Господу“, „Свети Сава кроз Србију иде“ и других.
Као дугогодишњи сарадник Факултета музичке уметности за дугогодишњу сарадњу са катедром за музичку педагогију добија повељу академије.
Године 1997. са својом групом учествује у програмима поводом повратак краљевске породице Карађорђевића у Србију.
За време НАТО агресије 1999. године одржавала је концерте на Тргу Републике, музеју примењене уметности и за генералштаб војске Југославије.
Организатор је великог броја концерата за великане нашег времена попут митрополита Амфилохија, владике Јоаникија, владике Атанасија, Матије Бећковића и Добрице Ерића nа чије текстове је у сарадњи са њим писала музику за бројне дечије фестивале.
Оснивач је три дечија хора при православним храмовима и са њима је реализовала велики број наступа и духовних академија у Србији пред бројним архијерејима СПЦ па и самим патријархом Иринејом. За реализацију првог натпевавања дечијих хорова у извођењу духовне музике додељена јој је повеља за неговање православне духовности међу младима од стране Српске православне цркве. Упоредо са централном академијом у Нишу за београдску публику припремила је и одржала свечану академију у оквиру обележавања 1300 година Миланског едикта. Први је организатор 200. годишњице од смрти П. П. Његоша на нашим просторима. Такође издваја и наступе у епархијама СПЦ ван граница наше земље тачније у Бечу и Мађарској.
У борби за очување српског идентитета на Косову и Метохији организовала је бројне концерте са истакнутим солистима, групама, удружењима као и прваком српских гусала Бошком Вујачићем и удружењем гуслара „Цар Лазар“ из Приштине. Са драмским уметницима Југословенског драмског позоришта организовала је концерте поводом празника Сретење пре него што је било проглашено за Дан државности Републике Србије :“Виш Србије по небу ведроме“, „Нека буде што бити не може“, “ Глас предака потомству“ и „Српске војводе“.
Српска штампа писала је о њеном програму за жртве холокауста у спомен парку Јаинци.
Посебно истиче коорганизацију академија са удружењем Отелотворење у знак сећања на јунаке са Кошара и мартовског погрома Срба са Ксова и Метохије у сарадњи које је програе на највишем државном нивоу и музички уређивала. Са својим уметничким центром наступала је у склопу академије поводом помена жртвама Крајне у Српском народном позоришту у Новом Саду.
Мало је рећи да је Дубравка за време свог дугогодишњег рада одржала програме у свим најзначајнијим установама и дворанама у Србији. Изузетно богати ауторски рад у виду компоновања и писања духовне и световне музике је несагледив. Бројне нумере које певају о српској традицији, историји и духовности Дубравка Лонцовић је донела на сцене светских дворана. Први и једини је аутор који се осмелио да на стихове Његошеве „Луче микрокозме“ напише целокупну композицију и аранжман који се и данас изводи.
Гостовала је у бројним емисијама националних телевизија.
Рецензије за књиге које чекају дан свог објављивања писали су истакнути професори Православног богословског факултета у Београду отац Сандо и проф. Калезић.
Данас као и дуги низ година директор и оснивач је уметничког центра „Антерија“ у Београду у коме тренутно ради више активних ансамбала традиционалне и духовне музике.
